Извори података о демографским појавама
Сви извори података који се користе у истраживању становништва могу се поделити у неколико већих група:
1. пописи становништва
2. регистри становништва
3. демографска или витална статистика
4. статистичке публикације
5. анкете
6. студије и анализе
7. разни историјски извори.
Свакако најзначајнији извор података о некој популацији представљају пописи становништва. Они се врше у одређеним временским интервалима (најчешће од 10 година) на територији читаве државе. Њиме је обухваћено сво становништво настањено на одређеној територији. Одговоре на упите пописа непосредно даје само становништво. Пример пописнице дат вам је на крају текста.
Први пописи становништва изведени су још одавно. За најстарији попис становништва сматра се онај који је обављен у Кини пре 4000 година.
На територији раније Југославије обављено је девет пописа: 1921, 1931, 1948, 1953, 1961, 1971, 1981 и 1991 године. У време СР Југославије 2002 године обављен је последњи попис становништва, али без територија Републике Црне Горе и Косова и Метохије.
Пописни материјал се после обраде публикује у посебним књигама. У њима се дају резултати одређених демографских обележја или процеса, од података за читаву земљу до нивоа сваког насеља.
Регистри становништва неког насеља или неке територије су много комплекснији и ажурнији извори демографских података. У оквиру њих се укрштају подаци природног (рађање и умирање) и механичког (досељавање, одсељавање) кретања становништва. На основу виталне статистике матичарске службе о рађањима и умирањима и на основу података пријаве и одјаве места боравка у одељењима МУП-а, могуће ја у сваком тренутку знати број лица у неком насељу или на некој територији, као и читав низ других података везаних за његову структуру.
Демографска или витална статистика представља континуирано праћење виталних догађаја (рађање, умирање, брачност) од стране статистичке службе, али на основу података које им доставља матичарска служба, односно на основу података из тзв. „матичних књига“. На основу ових података може се пратити природно кретање одређене популације.
Пошто је проблематика изучавања становништва веома комплексна и хетерогена за потребе других научних дисциплина издвајају се посебне статистичке публикације обично везане за одрађану тематску целину, нпр. школска статистика даје податке о свим лицима која се школују, здравствена статистика прикупља податке о свим лицима која су била на лечењу, статистика запослених лица даје податке о активном становништву које је запослено итд. Најзначајнија статистичка публикација на националном нивоу, која садржи многе податке о становништву је Статистички годишњак. Одговарајућа публикација у планетарним релацијама је Демографски годишњак Уједињених нација.
Значајан извор података и информација о становништву јесу и анкете. Пре самог приступања анкети неопходно је добро осмислити упитник којим ће се анкетар служити постављајући иста питања већем броју лица.Од осмишљености и прецизности постављених питања зависи какав ће се резултат постићи, првенствено у домену веродостојности добијених чињеница. Пошто је често немогуће анкетирати сво становништво неког насеља или територије, испитује се само један његов део који називамо узорком. Код општих питања врши се узорковање читаве популације (на пример, анкетира се свака пета кућа у улици, свако педесето домаћинство или породица са неког списка, итд), а код специфичних питања узоркују се само лица која могу да дају меродаван одговор (жене које су рађале, незапослена лица, дневни мигранти и слично). На основу тога разликујемо специфичан и стратификован узорак. Анкетама се не могу анализирати квантитативни показатељи, већ се њима првенствено прикупљају ставови и мишљења становништва: о личној потрошњи и животном стандарду, контрацепцији, планираној величини породице, начину исхране, професионалној оријентацији, о брачности и разводима бракова, разлозима за могрирање, итд.
Студије и анализе других научних дисциплина такође могу бити веома вредан извор података о становништву. То се првенствено односи на дисциплине које изучавају становништво у целости или једним својим делом, као што су антропологија, социологија, економија, етнологија, медицина, итд.
Разноразни и многобројни историјски извори често представљају важну основу за истраживање становништва. У оквиру многих старих докумената срећу се различити облици података о становништву. У многим манастирским даровницама и повељама даје се попис насеља и глава домаћинстава. У турским дефтерима пописиване су куће или домаћинства (тзв.“оџаци“), старешине домаћинстава и сво одрасло мушко становништво, као и врста и количина хране и друге робе које је село било дужно да даје на име пореза. Под окриљем хришћанске цркве воде се матрикуле (књиге пођених, умрлих и венчаних) и домовни протоколи (спискови парохијана). Поред наведених, постоје разни други историјски извори (писма, записници, владарске дипломе и патенти, летописи и слично) у којима се фрагментарно налазе подаци о становништву. Већина историјских извора чува се у музејима и архивима. За наш простор нарочито велики значај имају архиви у Бечу, Истамбулу, Будимпешти, Венецији, Ватикану и Дубровнику.
1. пописи становништва
2. регистри становништва
3. демографска или витална статистика
4. статистичке публикације
5. анкете
6. студије и анализе
7. разни историјски извори.
Свакако најзначајнији извор података о некој популацији представљају пописи становништва. Они се врше у одређеним временским интервалима (најчешће од 10 година) на територији читаве државе. Њиме је обухваћено сво становништво настањено на одређеној територији. Одговоре на упите пописа непосредно даје само становништво. Пример пописнице дат вам је на крају текста.
Први пописи становништва изведени су још одавно. За најстарији попис становништва сматра се онај који је обављен у Кини пре 4000 година.
На територији раније Југославије обављено је девет пописа: 1921, 1931, 1948, 1953, 1961, 1971, 1981 и 1991 године. У време СР Југославије 2002 године обављен је последњи попис становништва, али без територија Републике Црне Горе и Косова и Метохије.
Пописни материјал се после обраде публикује у посебним књигама. У њима се дају резултати одређених демографских обележја или процеса, од података за читаву земљу до нивоа сваког насеља.
Регистри становништва неког насеља или неке територије су много комплекснији и ажурнији извори демографских података. У оквиру њих се укрштају подаци природног (рађање и умирање) и механичког (досељавање, одсељавање) кретања становништва. На основу виталне статистике матичарске службе о рађањима и умирањима и на основу података пријаве и одјаве места боравка у одељењима МУП-а, могуће ја у сваком тренутку знати број лица у неком насељу или на некој територији, као и читав низ других података везаних за његову структуру.
Демографска или витална статистика представља континуирано праћење виталних догађаја (рађање, умирање, брачност) од стране статистичке службе, али на основу података које им доставља матичарска служба, односно на основу података из тзв. „матичних књига“. На основу ових података може се пратити природно кретање одређене популације.
Пошто је проблематика изучавања становништва веома комплексна и хетерогена за потребе других научних дисциплина издвајају се посебне статистичке публикације обично везане за одрађану тематску целину, нпр. школска статистика даје податке о свим лицима која се школују, здравствена статистика прикупља податке о свим лицима која су била на лечењу, статистика запослених лица даје податке о активном становништву које је запослено итд. Најзначајнија статистичка публикација на националном нивоу, која садржи многе податке о становништву је Статистички годишњак. Одговарајућа публикација у планетарним релацијама је Демографски годишњак Уједињених нација.
Значајан извор података и информација о становништву јесу и анкете. Пре самог приступања анкети неопходно је добро осмислити упитник којим ће се анкетар служити постављајући иста питања већем броју лица.Од осмишљености и прецизности постављених питања зависи какав ће се резултат постићи, првенствено у домену веродостојности добијених чињеница. Пошто је често немогуће анкетирати сво становништво неког насеља или територије, испитује се само један његов део који називамо узорком. Код општих питања врши се узорковање читаве популације (на пример, анкетира се свака пета кућа у улици, свако педесето домаћинство или породица са неког списка, итд), а код специфичних питања узоркују се само лица која могу да дају меродаван одговор (жене које су рађале, незапослена лица, дневни мигранти и слично). На основу тога разликујемо специфичан и стратификован узорак. Анкетама се не могу анализирати квантитативни показатељи, већ се њима првенствено прикупљају ставови и мишљења становништва: о личној потрошњи и животном стандарду, контрацепцији, планираној величини породице, начину исхране, професионалној оријентацији, о брачности и разводима бракова, разлозима за могрирање, итд.
Студије и анализе других научних дисциплина такође могу бити веома вредан извор података о становништву. То се првенствено односи на дисциплине које изучавају становништво у целости или једним својим делом, као што су антропологија, социологија, економија, етнологија, медицина, итд.
Разноразни и многобројни историјски извори често представљају важну основу за истраживање становништва. У оквиру многих старих докумената срећу се различити облици података о становништву. У многим манастирским даровницама и повељама даје се попис насеља и глава домаћинстава. У турским дефтерима пописиване су куће или домаћинства (тзв.“оџаци“), старешине домаћинстава и сво одрасло мушко становништво, као и врста и количина хране и друге робе које је село било дужно да даје на име пореза. Под окриљем хришћанске цркве воде се матрикуле (књиге пођених, умрлих и венчаних) и домовни протоколи (спискови парохијана). Поред наведених, постоје разни други историјски извори (писма, записници, владарске дипломе и патенти, летописи и слично) у којима се фрагментарно налазе подаци о становништву. Већина историјских извора чува се у музејима и архивима. За наш простор нарочито велики значај имају архиви у Бечу, Истамбулу, Будимпешти, Венецији, Ватикану и Дубровнику.