Оснивање, развој и циљеви Европске уније
Европска унија (скраћено: ЕУ) је заједница двадесет осам европских држава. Унија своје корене води од Европске економске заједнице основане Римским уговором 1957. од стране шест европских држава (Белгија, Немачка, Француска, Италија, Луксембург и Холандија). Од тада се Европска заједница проширила придруживањем нових држава-чланица и стекла већу моћ. Ова заједница је оформљена под садашњим именом Уговором о Европској унији (више познатим под именом Мастрихтски уговор) 1. Новембра 1993. Остале земаље су јој се придружиле у „таласима проширења“ који су дати у следећој табели:
Година
Државе
1973.
Данска, Република Ирска и Уједињено Краљевство
1981.
Грчка
1986.
Португалија и Шпанија
1995.
Аустрија, Финска и Шведска
2004.
Естонија, Кипар, Летонија, Литванија, Мађарска, Малта, Пољска, Словачка, Словенија и Чешка
2007.
Бугарска, Румунија
2013.
Хрватска
Пре приступања Унији, свака од ових земаља је морала да донесе сопствене националне законе којима ће бити обухваћене све“ тековине Заједнице“ које чини 26000 закона на преко 80000 страна. Ови закони морају не само бити усвојени него и примењени у пракси.
Норвешка, Швајцарска и Лихтенштајн су на референдуму одбиле да приступе Унији.
Европска унија је данас најважнији еконмско-политички савез у Европи и свету. Она остварује око 45% светске трговинске размене.
Најважније институције ЕУ:
ЦИЉЕВИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
Година
Државе
1973.
Данска, Република Ирска и Уједињено Краљевство
1981.
Грчка
1986.
Португалија и Шпанија
1995.
Аустрија, Финска и Шведска
2004.
Естонија, Кипар, Летонија, Литванија, Мађарска, Малта, Пољска, Словачка, Словенија и Чешка
2007.
Бугарска, Румунија
2013.
Хрватска
Пре приступања Унији, свака од ових земаља је морала да донесе сопствене националне законе којима ће бити обухваћене све“ тековине Заједнице“ које чини 26000 закона на преко 80000 страна. Ови закони морају не само бити усвојени него и примењени у пракси.
Норвешка, Швајцарска и Лихтенштајн су на референдуму одбиле да приступе Унији.
Европска унија је данас најважнији еконмско-политички савез у Европи и свету. Она остварује око 45% светске трговинске размене.
Најважније институције ЕУ:
- Савет Европске уније („савет министара“) је најважнија институција ЕУ у којој се доносе одлуке. Седиште је у Бриселу.
- Европски парламент ( који чине представници грађана-посланици) је изабрано тело које представља грађане ЕУ и учествује у законодавном процесу.
- Европски савет окупља председнике и премијере свих земаља
- Европска комисија и Европски суд правде, који се налази у Луксембургу.
ЦИЉЕВИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
- Јединствено тржиште-неопходан услов за његово функционисање су гарантоване четири слободе-слобода кретања робе, људи, услуга и капитала.
- Слобода кретања-у марту 1995. Године на снагу је ступио Шенгенски споразум о отвореним границама, којим су укинуте граничне контроле између земаља које су потписале споразум и повећана сарадња између полиције и судства.
- Јединствена европска валута-евро, уведена је 1. Јануара 2002. Године коју нису прихватиле све земље чланице (Велика Британија, Данска, Шведска). Нова валута је у знатној мери приближила Европу економском уједињењу.
- Права грађана-један од циљева ЕУ је унапређење људских вредности и друштвени напредак.Европска повеља излаже сва грађанска права (достојанство, слободе, једнакост, солидарност), политичка, економска и социјална права грађана.
- Принцип солидарности је јако важан за развој економске и социјалне политике ЕУ. Он подразумева унапређење региона који заостају у развоју, решавање дугорочне незапослености, увођење младих генерација у запослену популацију, промена аграрних структура и унапређење сеоске средине.
- Унутрашња и спољна безбедност-полицијске снаге свих земаља ЕУ морају тесно да сарађују у борби против тероризма и организованог криминала. Због тога је формиран Еуропол-Европска полицијска служба.