Планинска или Планинско-котлинаска Србија је пространа природна целина која се доста разликује од Панонске Србије. Њене планине су ниже, средње, високе а припадају млађим Динаридима, Карпато-балканидима, старим Панонидима и Српско-македонској маси. Планине су веначне и громадне и обликоване су ерозијом и то углавном речном и крашком, ређе глацијалном.
Изграђене су од стена свих врста и геолошких формација, највише од кречњака и шкриљаца. Заступљене су и магматске стене.
Бројне су и долине-композитне, клисурасте и кањонске, као и котлине међу којима су највеће Метохијска, Косовска, Великоморавска и друге. Котлине у источној Србији дају јој изглед шаховског рељефа. Долине и котлине су природна погодност за саобраћај, посебно долине три Мораве. Долина Дрине је супротан пример. Планине су препрека саобраћају, утолико мање ако су на превојима.
Планинско-котлинска макрорегија је сточарски и рударски макрорејон, са пашњачким површинама, значајном индустријом у долинским и котлинским градовима и разноврсним туристичким мотивима. Неке наше планине су и национални паркови.
Макрорегија је недовољно насељена са мало људи у планинама и њиховом великом концентрацијом у долинама и котлинама у којима су смештени градови.
У општој подели рељефа Планинско-котлинске Србије издвајају се три целине: Српско-македонска маса, западна зона млађих веначних планина и источна зона млађих веначних планина.
СРПСКО-МАКЕДОНСКА МАСА је најстарији део копна у Србији. Она чини средишњу зону громадних планина и котлина. Састављена је од планина које немају одређен правац пружања и између којих се налазе котлине, међусобно повезане клисурама. Дна котлина су прекривена речним и језерским седиментима.
Смештена је између западне и источне зоне веначних планина. Планине се пружају са десне и леве стране Јужне и Велике Мораве. Са десне стране налазе се планине: Дукат, Коћура, Бесна Кобила, Варденик, Чемерник, Руј-планина, Селичевица, Сталаћка брда, Буковик и Ресавски хумови, док се са леве стране протежу: Кукавица, Видојевица, Јастребац, Јухор, Црни врх.
Планине су богате лежиштима: хрома, олова, цинка, гвожђа, златоносне и других руда. Природна шумска вегетација је проређена. Највише планинске делове од 1800 до 2000 m, покривају пашњаци.
Осим планина у рељефу се истичу и бројне котлине и клисуре. Идући од југа ка северу, у Јужном Поморављу смењују се: Врањска котлина, Грделичка клисура, Лесковачка котлина, Печењевачко сужење, Брестовачка котлина, Нишка котлина, Мезграјско сужење, Алексиначка котлина и Сталаћка клисура. Највећа је Лесковачка котлина која представља најплодније пољопривредно подручје у Јужном Поморављу. Позната је и као српско петоречје јер се у њој слива 5 река: Јужна Морава, Власина, Јабланица, Ветерница и Пуста река. Највећа је Грделичка клисура, дубока 550м, дуга 350км, која повезује Врањску и Лесковачку котлину.
Карпатско-балканске планине се налазе у источном делу Србије. Простиру се од реке Дунав на северу до Заплањско-лужичке котлине и Руј-планине на југу. На истоку иду до бугарске границе, а на западу до громадних (родопских) планина Поморавља. Ове планине су разноврсног геолошког састава услед чега се у њима јављају бројне руде. Карпатско-балканске планине се деле на Карпатске и на Балканске планине.
Карпатске планине се налазе измећу Дунава на северу и Црноречке котлине. У њих спадају: Хомољске планине, Бељаница, Кучај, Мироч, Дели Јован и још пар мањих.
Балканске планине се налазе јужно од Црноречке котлине. То су: Ртањ, Озрен, Девица, Сува планина и Стара планина.
Динарске планине заузимају највећи простор планинске регије. Разноврсне су у геолошком и морфолошком погледу. Подељене су на 7 планинских целина. То су:
Изграђене су од стена свих врста и геолошких формација, највише од кречњака и шкриљаца. Заступљене су и магматске стене.
Бројне су и долине-композитне, клисурасте и кањонске, као и котлине међу којима су највеће Метохијска, Косовска, Великоморавска и друге. Котлине у источној Србији дају јој изглед шаховског рељефа. Долине и котлине су природна погодност за саобраћај, посебно долине три Мораве. Долина Дрине је супротан пример. Планине су препрека саобраћају, утолико мање ако су на превојима.
Планинско-котлинска макрорегија је сточарски и рударски макрорејон, са пашњачким површинама, значајном индустријом у долинским и котлинским градовима и разноврсним туристичким мотивима. Неке наше планине су и национални паркови.
Макрорегија је недовољно насељена са мало људи у планинама и њиховом великом концентрацијом у долинама и котлинама у којима су смештени градови.
У општој подели рељефа Планинско-котлинске Србије издвајају се три целине: Српско-македонска маса, западна зона млађих веначних планина и источна зона млађих веначних планина.
СРПСКО-МАКЕДОНСКА МАСА је најстарији део копна у Србији. Она чини средишњу зону громадних планина и котлина. Састављена је од планина које немају одређен правац пружања и између којих се налазе котлине, међусобно повезане клисурама. Дна котлина су прекривена речним и језерским седиментима.
Смештена је између западне и источне зоне веначних планина. Планине се пружају са десне и леве стране Јужне и Велике Мораве. Са десне стране налазе се планине: Дукат, Коћура, Бесна Кобила, Варденик, Чемерник, Руј-планина, Селичевица, Сталаћка брда, Буковик и Ресавски хумови, док се са леве стране протежу: Кукавица, Видојевица, Јастребац, Јухор, Црни врх.
Планине су богате лежиштима: хрома, олова, цинка, гвожђа, златоносне и других руда. Природна шумска вегетација је проређена. Највише планинске делове од 1800 до 2000 m, покривају пашњаци.
Осим планина у рељефу се истичу и бројне котлине и клисуре. Идући од југа ка северу, у Јужном Поморављу смењују се: Врањска котлина, Грделичка клисура, Лесковачка котлина, Печењевачко сужење, Брестовачка котлина, Нишка котлина, Мезграјско сужење, Алексиначка котлина и Сталаћка клисура. Највећа је Лесковачка котлина која представља најплодније пољопривредно подручје у Јужном Поморављу. Позната је и као српско петоречје јер се у њој слива 5 река: Јужна Морава, Власина, Јабланица, Ветерница и Пуста река. Највећа је Грделичка клисура, дубока 550м, дуга 350км, која повезује Врањску и Лесковачку котлину.
Карпатско-балканске планине се налазе у источном делу Србије. Простиру се од реке Дунав на северу до Заплањско-лужичке котлине и Руј-планине на југу. На истоку иду до бугарске границе, а на западу до громадних (родопских) планина Поморавља. Ове планине су разноврсног геолошког састава услед чега се у њима јављају бројне руде. Карпатско-балканске планине се деле на Карпатске и на Балканске планине.
Карпатске планине се налазе измећу Дунава на северу и Црноречке котлине. У њих спадају: Хомољске планине, Бељаница, Кучај, Мироч, Дели Јован и још пар мањих.
Балканске планине се налазе јужно од Црноречке котлине. То су: Ртањ, Озрен, Девица, Сува планина и Стара планина.
Динарске планине заузимају највећи простор планинске регије. Разноврсне су у геолошком и морфолошком погледу. Подељене су на 7 планинских целина. То су:
- Проклетијске планине
- Шарске планине
- Старовлашко-рашке планине
- Копаоничке планине
- Косовско-Метохијске планине
- Шумадијске планине и
- Рудне и флишне планине
- Проклетијске планине се налазе на граници Србије са Албанијом. Углавном су кречњачког састава. У овој групи се налази највиши врх Србије - Ђеравица (2656 m). Проклетијске планине чине: Проклетије, Хајла, Комови, Жљеб, Виситор, Мокра планина и Мокра гора.
- Шарске планине се налазе јужно од Косовско-метохијске котлине. У њих спадају: Шар планина, Коритник и Паштрик.
- Старовлашко-рашке планине се простиру од Дрине на западу до Ибра и Косовске котлине на истоку и од Ђетиње и Западне Мораве на северу до границе са Црном Гором. У Старовлашко-рашке планине спадају: Звијезда, Тара, Златибор, Радочело, Чемерно, Гиљева, Златар, Јавор, Голија, Мучањ, Рогозна, Јадовник, Јелица, Озрен и Жилиндар.
- Копаоничке планине леже око Ибра и Западне Мораве. У ове планине спадају: Копаоник, Жељин, Гоч и Столови.
- Косовско-Метохијске планине су планине на простору Косова и Метохије. Налазе се између Проклетијских, Шарских и Копаоничких.
- Шумадијске планине се налазе између Дунава и Саве на северу, Западне Мораве и Ђетиње на југу, Велике Мораве на истоку и Колубаре, Љига и Дичине на западу. У њих спадају: Авала, Космај, Букуља, Венчац, Рудник, Вујан, Котленик и Гледићке планине.
- Рудне и флишне планине се протежу јужно од Саве до Ђетиње на југу и од Дрине на западу до Колубаре, Љига и Дичине на истоку. Деле се на: Рудне и Флишне.
- Рудне су: Гучево, Борања, Јагодња, Соколске планине, Бобија, Медведник, Јабланик, Повлен, Гвоздачке стене, Маљен, Сувобор и Јелова гора.
- Флишне су: Цер, Завојске и Влашић.